Пређи на садржај

Огњен Ожеговић

С Википедије, слободне енциклопедије
Огњен Ожеговић
Ожеговић у дресу Арсенала из Туле, 2018.
Лични подаци
Пуно име Огњен Ожеговић
Датум рођења (1994-06-09)9. јун 1994. (30 год.)
Место рођења Градишка, Република Српска
Босна и Херцеговина
Висина 1,80 m
Позиција нападач
Клупске информације
Тренутни клуб
 Пари Нижњи Новгород
Број 90
Јуниорска каријера
Козара Градишка
Борац Бања Лука
0000—2012. Црвена звезда
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2012—2013. Црвена звезда 4 (0)
2012. → Банат Зрењанин 14 (2)
2013. → Вождовац 8 (1)
2014. Рад 10 (3)
2014. Јагодина 4 (0)
2015. Борац Чачак 13 (6)
2015. Војводина 18 (7)
2016. Чангчуен 9 (0)
2016—2017. Чукарички 31 (17)
2017—2019. Партизан 37 (12)
2018—2019. → Арсенал Тула 8 (1)
2019—2020. Дармштат 98 5 (0)
2020—2021. Аданаспор 37 (19)
2022. Маниса 15 (2)
2022—2023. Волос 25 (6)
2023—2024. Кифисија 30 (16)
2024— Пари Нижњи Новгород 7 (1)
Репрезентативна каријера**
2011. Србија до 17 2 (1)
2013. Србија до 19 6 (0)
2015—2017. Србија до 21 13 (6)
2016. Србија 1 (0)
Награде
Фудбал
Европско првенство до 19. године
Златна медаља — прво место 2013. Литванија Србија
* Датум актуелизовања: 13. септембар 2024.
** Датум актуелизовања: 29. јануар 2018.

Огњен Ожеговић (Градишка, 6. јун 1994) је српски фудбалер. Игра на позицији нападача.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Фудбалом је почео да се бави у Козари из Градишке, годину дана је био и у бањалучком Борцу а најдужи период у млађим категоријама провео је у Црвеној звезди.[1] Први професионални уговор са Црвеном звездом потписао је 15. децембра 2011. године заједно са Петром Ђуричковићем и Јованом Крнетом.[2] Током првог дела такмичарске 2012/13. био је на позајмици у зрењанинском Банату са којим је наступао у Првој лиги Србије.[3] Током зимске паузе се вратио у Црвену звезду и прикључио се припремама код тренера Александра Јанковића.[4] Јанковић је нешто касније смењен а на његово место је дошао Рикардо Са Пинто код којег је Ожеговић дебитовао 30. марта 2013. утакмици са крагујевачким Радничким.[5][6] Пред почетак 2013/14. сезоне прослеђен је на позајмицу у суперлигаша Вождовац.[7] У јануару 2014. се вратио у Црвену звезду,[8] али како није успео да се наметне на припремама споразумно је раскинуо уговор наредног месеца.[9] Након тога је потписао шестомесечни уговор са Радом.[10]

Крајем августа 2014. потписао je трогодишњи уговор са Јагодином.[11] Већ у јануару 2015. је променио клуб и потписао за чачански Борац.[12] У дресу Борца је постигао шест голова током пролећног дела такмичарске 2014/15. након чега је у јулу 2015. потписао за новосадску Војводину.[13] У дресу Војводине одиграо је укупно 26 утакмица и постигао девет голова. Посебно ће остати упамћена његова два гола у победи над Сампдоријом у квалификацијама за Лигу Европе,[14] али и гол "маказицама" против Јавора на "Карађорђу", који је био један од најлепших у сезони.[15] У фебруару 2016. потписао је за кинески Чангчуен.[16] Вратио се у српски фудбал 31. августа 2016. и потписао за Чукарички.[17] У дресу тима са Бановог брда је играо до краја августа 2017. и за то време је на 31 лигашкој утакмици постигао 17 голова.

Последњег дана летњег прелазног рока 2017. године потписао је трогодишњи уговор са Партизаном.[18] За црно-беле је у сезони 2017/18. наступио на 39 такмичарских утакмица и постигао је 13 голова,[19] од чега је један био у 157. вечитом дербију.[20] Са клубом је играо и у групној фази Лиге Европе где је управо његовим голом Партизан успео да савлада швајцарски Јанг Бојс и тако обезбеди европско пролеће након 13 година.[21] Ожеговић је са Партизаном освојио Куп Србије.[22] И наредну 2018/19. сезону је почео у Партизану, али је последњег дана летњег прелазног рока отишао на једносезонску позајмицу у Арсенал из Туле.[23] Ожеговић је за Арсенал одиграо 11 утакмица: осам у Премијер лиги Русије и три у купу, на терену је провео 412 минута и постигао један гол, у првенственој утакмица против московског Спартака. Клуб из Туле није искористио опцију да му откупи уговор, па се Ожеговић након завршетка сезоне у Русији вратио у Партизан.[24]

На почетку сезоне 2019/20, Ожеговић је за Партизан наступио на 11 утакмица (шест у квалификацијама за Лигу Европе и пет у Суперлиги) и постигао три гола уз четири асистенције. У завршници прелазног рока, 2. септембра 2019, прешао је у немачког друголигаша Дармштат 98, са којим је потписао двогодишњи уговор.[25][26] За немачки клуб је забележио само пет наступа током сезоне 2019/20, провевши на терену укупно 87 минута.[27] У јулу 2020. је раскинуо уговор са Дармштатом.[28]

У септембру 2020. потписао је за турског друголигаша Аданаспор.[29] Играч овог клуба је био до децембра 2021. када је уговор раскинут.[30] У јануару 2022. потписао је уговор са турским друголигашем Манисом до краја 2021/22. сезоне.[31] У сезони 2022/23. био је играч грчког Волоса док је у августу 2023. потписао за Кифисију, још једног грчког суперлигаша.[32] Са 16 постигнутих голова у такмичарској 2023/24. заузео је треће место на листи стрелаца грчке Суперлиге.[33] У јулу 2024. потписао је двогодишњи уговор са руском премијерлигашком екипом ФК Пари Нижњи Новгород.[34]

Репрезентативна каријера

[уреди | уреди извор]

Ожеговић је са репрезентацијом Србије до 19 година постао првак Европе 2013. године на Европском првенству до 19 година у Литванији.

У мају 2017. године, селектор младе репрезентације Србије Ненад Лалатовић уврстио је Ожеговића на коначни списак играча за Европско првенство 2017. године у Пољској.[35] Србија је такмичење завршила већ у групној фази након што је из три меча имала два пораза и један нерешен резултат. Ожеговић је на прве две утакмице на првенству против Португала и Македоније ушао у игру у другом полувремену,[36][37] док је последњи меч против Шпаније преседео на клупи.[38]

Крајем септембра 2016, селектор сениорске репрезентације Србије, Славољуб Муслин, упутио је позив Ожеговићу за пријатељску утакмицу селекције играча из домаћег такмичења против екипе Катара, 29. септембра 2016. у Дохи.[39] Србија је поражена резултатом 3 : 0 а Ожеговић је меч почео као стартер али је замењен на полувремену.[40]

Трофеји

[уреди | уреди извор]

Партизан

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Огњен Ожеговић: „Пријатељи” ми окренули леђа! Звезда ме уназадила!”. Спортски журнал. 7. 1. 2018. Приступљено 3. 9. 2019. 
  2. ^ Ожеговић, Крнета и Ђуричковић потписали за Звезду
  3. ^ „Ожеговић на позајмици у Банату!”. mojacrvenazvezda.net. 11. 7. 2012. Приступљено 2. 10. 2023. 
  4. ^ „Ожеговић: „Обрадовао сам се позиву“”. crvenazvezdafk.com. 14. 1. 2013. Приступљено 2. 10. 2023. 
  5. ^ „Црвена звезда - Раднички 1923 2:0 (1:0)”. crvenazvezdafk.com. 30. 3. 2013. Приступљено 2. 10. 2023. 
  6. ^ „Ožegović: Sklonjen sam bez razloga, ali sam sa Sa Pintom pronašao zajednički jezik”. mozzartsport.com. 31. 3. 2013. Приступљено 2. 10. 2023. 
  7. ^ „Zvezda poslala Ožegovića u Voždovac”. mozzartsport.com. 19. 8. 2013. Приступљено 2. 10. 2023. 
  8. ^ „Стојановић прозвао - Ракић чека дозволу, вратили се Ожеговић и Митровић”. Архивирано из оригинала 07. 02. 2014. г. Приступљено 07. 02. 2014. 
  9. ^ Ожеговић напустио “Маракану“
  10. ^ „Ожеговић “Грађевинар“!”. Архивирано из оригинала 22. 02. 2014. г. Приступљено 18. 02. 2014. 
  11. ^ Јагодина представила Ожеговића
  12. ^ Ожеговић ново појачање Борца
  13. ^ Ожеговић нови нападач Војводине
  14. ^ „КРАЈ: Сампдорија – Војводина 0:4, опет ОЖЕГОВИЋ! (ВИДЕО)”. Архивирано из оригинала 08. 08. 2016. г. Приступљено 09. 06. 2016. 
  15. ^ „Већ имамо гол сезоне !”. Архивирано из оригинала 31. 08. 2017. г. Приступљено 09. 06. 2016. 
  16. ^ Ожеговић у Кини код Славише Стојановића
  17. ^ Ожеговић годину дана у Чукаричком
  18. ^ „Oгњен Ожеговић девета летња аквизиција црно-белих”. ФК Партизан, званична презентација. 31. 8. 2017. Архивирано из оригинала 02. 10. 2023. г. Приступљено 2. 10. 2023. 
  19. ^ „Ognjen Ožegović”. partizanopedia.rs. Приступљено 2. 10. 2023. 
  20. ^ „Zvezda je novi šampion i bolja je od Partizana!”. mondo.rs. 14. 4. 2018. Приступљено 2. 10. 2023. 
  21. ^ „То су те главе - Тавамба и Ожеговић донели пролеће у Хумску”. mozzartsport.com. 23. 11. 2017. Приступљено 31. 5. 2019. 
  22. ^ „СЕЗОНА 2017/2018”. partizan.rs. Архивирано из оригинала 02. 10. 2023. г. Приступљено 2. 10. 2023. 
  23. ^ „Партизан позајмио Ожеговића у Русију, Сума иде на позајмицу”. mozzartsport.com. 31. 8. 2018. Приступљено 31. 5. 2019. 
  24. ^ „Огњен Ожеговић стиже на прозивку Партизана”. zurnal.rs. 28. 5. 2019. Приступљено 31. 5. 2019. 
  25. ^ „Ожеговић званично у Дармаштату 98”. partizan.rs. 2. 9. 2019. Архивирано из оригинала 03. 09. 2019. г. Приступљено 2. 9. 2019. 
  26. ^ SV 98 verpflichtet Ognjen Ozegovic Архивирано на сајту Wayback Machine (3. септембар 2019) (језик: немачки)
  27. ^ „Дармштат не рачуна на Ожеговића”. mozzartsport.com. 28. 7. 2020. Приступљено 15. 8. 2020. 
  28. ^ „Ожеговић тражи нови клуб: Желим више да играм”. mozzartsport.com. 30. 7. 2020. Приступљено 15. 8. 2020. 
  29. ^ „Све је готово! Ожеговић има нови клуб”. informer.rs. 22. 9. 2020. Приступљено 24. 9. 2020. 
  30. ^ „Ognjen Ožegović napustio Adanu, zove ga Anortozis”. mozzartsport.com. 24. 12. 2021. Приступљено 17. 1. 2021. 
  31. ^ „Ognjen Ožegović ima novi klub, zaradiće više nego u prethodnom”. mozzartsport.com. 20. 1. 2022. Приступљено 30. 1. 2022. 
  32. ^ „Ožegović menja klub, ali ne i zemlju”. b92.net. 1. 8. 2023. Приступљено 2. 10. 2023. 
  33. ^ „Ožegović posle sezone karijere blizu 17. kluba, put vodi Orlovim Mostom do armijskog stadiona”. mozzartsport.com. 27. 5. 2024. Приступљено 29. 7. 2024. 
  34. ^ „ДОБРО ПОЖАЛОВАТЬ В "ПАРИ НН", ОГНЕН!” (на језику: руски). FC Pari Nizhny Novgorod. 4. 7. 2024. Приступљено 29. 7. 2024. 
  35. ^ „Лалатовић тим за ЕП: Радоњић на списку, нема Ристића”. Спортски журнал. 22. 6. 2017. Приступљено 24. 6. 2019. 
  36. ^ „Portugal 2-0 Serbia” (на језику: енглески). FIFA. 17. 6. 2017. Приступљено 23. 6. 2019. 
  37. ^ „Serbia 2:2 FYR Macedonia” (на језику: енглески). FIFA. 20. 6. 2017. Приступљено 23. 6. 2019. 
  38. ^ „Serbia 0:1 Spain” (на језику: енглески). FIFA. 23. 6. 2017. Приступљено 23. 6. 2019. 
  39. ^ „Muslin saopštio spisak za duel sa Katarom: Petorica iz Zvezde i Vojvodine, trojica iz Partizana”. novosti.rs. 26. 9. 2016. Приступљено 10. 12. 2019. 
  40. ^ „Niste ni za Palilulac! Katar – Srbija 3:0 (3:0)”. reprezentacija.rs. 29. 9. 2016. Приступљено 2. 10. 2023. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Огњен_Ожеговић&oldid=28714964”